Džihad je postala priča koja je više od toga. Objavljena je na čak tri bloga i jednom portalu. Statistike komentara govore kako je Džihad najčitanija, najsmiješnija i nejimbecilnija priča ikada smišljena. Od Vardara pa do Triglava čitale su je mase i mase jednostaničnih organizama, ameba. Jedan od posljednjih komentara čitatelja koji je inzistirao da pričamo uživo tj. na chatu glasio je otprilike ovako: "Kraj aludira na analani sex. Hvala. "
Ne samo da je patetična i jadna, Džihad je čista genijalština.
DŽIHAD
Dopizdilo mi je to što svaki put kad sam s muškarcem baljezgamo i pričamo o kvantnoj fizici. Rekla sam jednom bijedniku kojeg sam ove subote upoznala u disku(op.a. pravom disku-cijelu se noć vrtila Mylo i Doctor pressure:-) kad je došao kod mene u stan na frulu, lajnu, alkohol i rundu priručne metafizike:
„Pero, sunce moje dlakavo! Ajde da se malo zavodimo i da večeras budem tvoja nazaretska robinja!“
Pero inače ima ogavno ružnog zelenog pitona s bijelim očima kojeg je platio više od svoje Fieste pa mu je odmah pala na pamet neka seksi scena u kojoj bi mu obnažena plesala sa zmijom.
„Ma odjebi s Tisuću i jednom noći! Ajmo nešto suvremenije!“
„Što?“
„Džihad“
„Džihad?“
„Da.“
„Kako?“
„Moraš imati mentalne reflekse ravne fatalizmu. Muškarci, većina koju sam upoznala obični su impotentni, dosadni, baljezgavi crvi. Nije ni čudo što me svaka ševa s ortodoksnom seljačinom inspirira za pisanje parodija. Zato Pero, ako Alaha znaš, molim te, učini nešto. „
„Daj ne seri.“, ravnodušno mi je odgovorio.
„Ti misliš da se zajebavam?“
„Pa...“
„Pun mi je kurac više BBC-jevih dokumentaraca o parenju nilskih konja u kojima mužjak zaskoči ženku, napravi, po genetskom defaultu, par predvidljivih pokreta i istrese potencijalne mongoloide, a onda se s puno olakšanja baci na brstenje trske i sijena“
„O čemu ti pričaš, ženo?“
„O jebanju.“
„Nemoj reći da si frigidna?“
„Nisam.“
„Pa?“
„Pa?“
„Da.“
„Ne kužim što želiš reći.“
„Pero ti nisi seljak i od tebe očekujem nešto bizarno, neubičajeno i drugačije.“
„Hauba?“
„A jebote!!! Hauba? Srednjoškolke i Janis Joplin? Tebe stoposto pale Playboyevi softpornići.“
„Da.“
„Ti nisi u kurcu, Pero, to je očito, zato, možeš li smisliti nešto a la Džihad?“
„Džihad??? Ne kužim što želiš.“
( Naravno da ne kužiš kad si na mentalnoj razini neandertalusa)
„Pero, znam da nisi na mentalnoj razini neandertalusa i trebao bi kužiti.“
„Okej, ali kakav jebeni Džihad?“
„Borba, sveta borba. Krv.“
„Ha?“
(Jebote bože, jesi se ti stvarno toliko zajebo???)
„Jebote bože, jesi se ti stvarno toliko zajebo???“
„Ništa ne kužim. Dobar dim.“
( Ne bi skužio ni da sam srolala blitvu)
„Pero, jedeš li blitvu?“
„Pa da. S krumpirom.“
„A znaš li koja je razlika između blitve i kanabisa?“
„Jel to neki vic ili ti nisi normalna ili bezuspješno pokušavaš biti duhovita?“
Osjetila sam da je moja ljepota uplašila Peru pa je uz dim počeo osjećati i blažu paranoju.
„Oprosti, dragi Pero. Ja sam samo toliko lijepa i pametna da ne mogu biti čista.“
Pero se naslonio na fotelju i skužila sam, po simpatično retardiranom izrazu lica, kako bi jebo.
„Pero, rajca me Džihad.“
„Isusekriste, kakav jebeni Džihad?“
„ Čovječe, kako me to pali. Nekad, kad sam usamljena i kad razmišljam da više ne bi trebala poklanjati tijelo za plaćenu Coctu maštam o bučnim Arapima i pijesku i gerilcima, militantnim ekstremistima, bombašima samoubojicama i ubijanju Amerikanaca.“
„Ubijala bi Amere?“
„Dobro, ali kakve to ima veze sa seksom?“
„Želim biti žena muškarcu koji nešto doista radi sa svojim životom. Tad bi mu rodila hrčka i čistila stan.“
„Kako ja tebe ne kužim“
(Ne znam kako bi me i kužio kad si cijeli život čitao stripove)
„Obožavam stripove.“
„I ja.“
„Buahahahahahahaha! Stoposto voliš i holivudske blockbustere?
„Pa volim.“
(Bože, što ja radim?)
„Bože, što ja radim?“
„Ločeš i duvaš. Mogla bi i prestati. Nesuvisla si.“
( Ovo je poučnije i zabavnije nego da sam dvadeset godina studirala zoologiju i u labu proučavala motoriku čimpanzama)
„Trebala sam studirati zoologiju, ali sam skužila kako je najbolja metoda čisti pragmatični biheviorizam.“
„Ha?“
„Pero, imaš jako lijepe prste.“
(Približila sam se i uhvatila mu kažiprst.)
„To su arapski prsti.“
„?!“
„Pero, sviđaju mi se tvoje ruke. Ruke mnogo govore o čovjeku.“
„Stvarno?“
„Aha“
„Što?“
„Pa naprimjer, je li spreman za Svetu borbu.“
Pero je naglo ustao, uzeo jaknu i krenuo prema vratima.
„Pero! Dlakava stihijo! Zajebavam se. Oprosti, molim te! Vrati se.“
Došla sam do njega, pogledala ga nježnim, droljastim pogledom i rekla:
„Ajde da ti pokažem Džihad.“
Sjela sam na fotelju, te sam subote bila jebeno inspirirana jer su mi bili plodni dani i krenula:
„Pero, hoćeš malo histerično vrištati?“
„Ne.“
„Okej. Ali, želim da odglumimo Džihad. Oprosti, mene bi to užasno napalilo. Kužiš? Molim te, učini to za mene. Sve ostalo, po običaju, ja ću raditi. „
„Aj može.“
„Odlično!“
Ovako: Upast ćeš iz kuhinje s partvišem. Zabrijat ćemo da je to Uzi. Kad uđeš u sobu počni užasno jako vrištati i viči: Ubio sam skota! Ubio sam skota! Saaalaam Allah! Saaalaam Allah! Ja ću glumiti bijelkinju i pokušat ću se sakriti od tebe da me ne ubiješ. Ti ćeš me gledati očima bratoubojice, sotoniste, silovatelja i zvijeri. Prići ćeš mi, nabiti dršku partviša na vrat, zarobiti me snažno,čupati i zaprijetiti: Ubit ću te! Alah je žedan tvoje krvi! Ubit ću te! Alah zna što si radila prošle subote!
„Eeeej, eeeeej, kako da to zapamtim?“
„Daj Pero, ne seri!“
Uglavnom, držat ćeš me zarobljenu, a ja ću te moliti da me poštediš. Pustit ćeš me i zavezati za stolicu. Tad ćeš se pretvoriti u psihopata. Zabrijat ćemo da me mučiš danima.
„Žedna sam.“
„Alah ne voli one koji diraju njegov narod.“
„Molim te, vode.“
„Alah je vidio sve. Alah mi je naredio da te zarobim.“
„Umrijet ću od žeđi.“
„Alahov narod želi mir. Ne dirajte naš narod.“
„Piški mi se.“
„Alahovi ljudi kažu:pustite nas i našu naftu!“
„Upiškit ću se.“
„Alah se ne kuži u dionice. Nema brokere.“
„Molim te, pusti me!“
„Alah je rekao: silujte njihove žene jer vrijede manje od jednog barela nafte!“
„Ne, neeeee! Silovanje! To će mi uništiti život! Kako ću ikada više pušiti kurac i pjevati u sebi Dylana?“
„Alah je rekao: ako se odupiru, zarobite ih, mučite i ne dajte im da pjevaju!“
„Nemoj me silovati, učinit ću sve za tebe.“
„Alah kaže da mi popušiš kurac!“
„Nek ti mama puši idiote!“
„Šta si rekla?!“
„Nek ti Alah puši idiote!“
„Šta?“
„NEK TI ALAH PUŠI IDIOTE!“
Pero se toliko ufurao u film da je dohvatio partviš i tako mi ga snažno pritisnuo za vrat da sam mislila kako ću se ugušiti.
„Šta si rekla?“
Nisam mu mogla odgovoriti jer nisam mogla udahnuti.
„Nek mi Alah puši, ha?“
„To si rekla?“
„Jesi to rekla?“
„To si rekla?“
Pero je poludio.
„Alah da mi puši???“
Bijesno me pogledao i ne mogu reći da se nisam usrala. S potpuno psihopatskim izrazom, priljepio mi je šaku na bradu i procvilio kroz zube:
„Alah je rekao: silujte one koji me uvrijede!“
Jednom me rukom držao partvišem, a drugom počeo otkopčavati gumbe. Znala sam da je potpuno zabrijo na Džihad. Faca mu je bila bezizražajno blijeda, zjenice proširene, a ruke bolno zgrčene na mom vratu. Pritiskao me tako jako partvišem da sam morala zažmiri od boli. Pokušavala sam mu reći da me pusti, ali nisam mogla. Bijesno je vikao i prijetio:
„Uvrijedila si Alaha!“
Odvukao me do zida, priljepio s partvišem i počeo me životinjski pritiskati na zid.
„Alah je rekao da te kaznim!“
.
.
.
Nije dugo trajalo.
Peru je totalno izbezumio Džihad i dok je iscrpljen sjedio na fotelji, a ja već radila frulu promatrajući mali mlaz sjemena kako mi se cijedi niz koljena mazno sam promrmljala:
„Pero, rajca me Vijetnam!“
Pero se samo nasmijao i odgovorio:
„Saaaalaam Vietnam!“
(a možda, na koncu, i nije takva seljačina, pomislila sam, i prešutjela kako je od početka sve ovo s Džihadom bila čista zajebancija)
